ЛАЗАРЕВА КЛЕТВА - КОСОВСКА БИТКА
„Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дошо у бој на Косово,
Не имао од срца порода,
Ни мушкога ни девојачкога,
Од срца му ништа не родило,
Рујно вино ни пшеница бјела,
Рђом капо док му је колена.“
Велики судар српске и турске војске догодио се на Видовдан (15. јуна по старом, 28. јуна по новом календару) 1389. на Косовом пољу, недалеко од данашње Приштине.Здружену српску војску предводио је кнез Лазар Хребељановић, а турску султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом.
Касније процене кажу да је у боју учествовало око 30000 Срба и око 40000 Турака.
У бици је погинуо велики број војника и са једне и са друге стране, а погинула су и оба владара. Предање каже да је султана Мурата користећи лукавство убио српски јунак Милош Обилић, а током битке заробљен је и погубљен и српски кнез Лазар.
Турска војска је под командом Муратовог сина Бајазита после битке напустила Србију, тако да је у почетку изгледало да је српска војска победила. Међутим, пошто на простору Србије – због великих губитака у Косовској бици – више није имао ко да заустави турско надирање, Србија је ускоро изгубила самосталност.
Косовска битка је постала симбол великог пораза, упркос јунаштву српских ратника.
Током векова робовања, памћење јунака Косовске битке и њиховог предводника, кнеза Лазара, помогло је Србима да сачувају своју православну хришћанску веру и да се – после ослобођења из турског ропства – поново часно појаве међу независним и слободним народима света.
Касније процене кажу да је у боју учествовало око 30000 Срба и око 40000 Турака.
У бици је погинуо велики број војника и са једне и са друге стране, а погинула су и оба владара. Предање каже да је султана Мурата користећи лукавство убио српски јунак Милош Обилић, а током битке заробљен је и погубљен и српски кнез Лазар.
Турска војска је под командом Муратовог сина Бајазита после битке напустила Србију, тако да је у почетку изгледало да је српска војска победила. Међутим, пошто на простору Србије – због великих губитака у Косовској бици – више није имао ко да заустави турско надирање, Србија је ускоро изгубила самосталност.
Косовска битка је постала симбол великог пораза, упркос јунаштву српских ратника.
Током векова робовања, памћење јунака Косовске битке и њиховог предводника, кнеза Лазара, помогло је Србима да сачувају своју православну хришћанску веру и да се – после ослобођења из турског ропства – поново часно појаве међу независним и слободним народима света.












.jpg)



Antonie De Saint Exupery je sebe smatrao pre svega pilotom. Dvadeset godina leteo je i letenje zauzima značajno mesto u njegovim filozofskim esejima i pisanim fantazijama. Tema vazduhoplovstva za Sent Egziperija je često tačka za pokretanje više apstraktne diskusije o pitanjima kao što su potraga za mudrošću i značenjem života. Da piše "Malog princa" počeo je tokom Drugog svetskog rata, posle nemačke invazije na Francusku, koja ga primorava da odustane od vazduhoplovstva i pobegne u Njujork. Crne misli o okrutnostima rata u Evropi, kao i nemogućnost letenja duboko su ga pogađale. U njemu se javlja nostalgija za detinjstvom, te želja da se vrati u Francusku u vreme mira. U svojoj glorifikaciji detinje nevinosti, "Mali princ" je, takođe, optužnica duhovnog propadanja čovečanstva. 1943, on je napisao:
Antonie De Saint Exupery, francuski pisac rođen 29. juna 1900. godine u Lionu kao treće po redu od petoro dece. Već od detinjstva je pokazivao sklonosti ka pisanju, a želeo je da bude i pilot. Godine 1921. postao je pilot u Strazburu. 1923. godine imao je avionsku nesreću u Buržou. 1925. upoznao se sa poznatim piscima među kojima je bio i Andre Žid, koji su podržali njegove literarne sposobnosti. 1926. godine objavio je svoje prvo delo Avijatičar. 1929. godine leti na raznim pravcima u Americi gde istražuje Patagoniju i Kordiljere. 1930. godine je dobio orden legije časti za zasluge u civilnom vazduhoplovstvu. 1931. godine se oženio. 1932. redovno leti iz Marseja za Alžir. 1934. leteo je po Dalekom istoku odakle se vratio umoran i bolestan. Učestvovao je kao pilot na strani savezničkih snaga protiv Hitlerove Nemačke. 31. jula 1944. godine nije se vratio sa zadatka. Pisac je mnogih članaka. priča i romana među kojima su najpoznatiji Pravac jug (1928.), Noćni let (1931.), Zemlja ljudi (1939.), Ratni pilot (1942.), Smisao života (1956.), Citadela (1948.), i najpoznatiji Mali princ, koga je napisao 1943. godine. Godinu dana nakon objavljivanja knjige taj će čovek mira učestvovati u ratu leteći u izviđačkom avionu. Nestaje nad Sredozemljem 31. jula 1944. godine.










